Stanovnici japanskog ostrva Okinave uvek su bili među najdugovčnijim ljudima na svetu. Stopa obolevanja od srčanih bolesti, raka i gojaznosti kod njih, a i kod mnogih drugih azijskih naroda znatno je niža nego na Zapadu.

U Aziji živi preko 50% svetske populacije, pa su prema tome prisutne mnogobrojne razlike između pojedinih azijskih kuhinja. Međutim, azijski pristupi ishrani imaju i mnogo toga zajedničkog. Pirinač je česta osnovna namirnica, a ishrana je uglavnom bazirana na hrani biljnog porekla. Često se jede riba, dok se meso jede ređe, uglavnom se dodaje u manjim količinama da bi jela bila ukusnija. Često se koriste začini, razno bilje, fermentisano povrće, klice i zdrave masti, što azijsku dijetu čini ukusnom i maštovitom.

Kada su se određeni azijski narodi odrekli svoje tradicionalne ishrane i usvojili više zapadnjačku hranu, njihovo zdravlje se narušilo. Danas u Kini imamo iste stope dijabetesa kao u SAD-u, a raste i broj gojaznih i prekomerno uhranjenih sa preovladavanjem sedentarnog načina života i sve većim unosom brze hrane, koja je zamenila tradicionalnu azijsku kuhinju.

Da rezimiramo, u svim tradicionalnim azijskim kuhinjama pirinač zauzima centralno mesto, a od jednog do drugog naroda priprema se na različite načine. Osim toga unosi se dosta povrća, voća, mahunarki, orašastih plodova i biljnog ulja. U nekim azijskim zemljama, npr. u Indiji takođe se često jedu mlečni proizvodi, dok primorski krajevi uglavnom konzumiraju velike količine ribe i morske hrane.

Po mnogim svojim aspektima azijska ishrana ima dosta sličnosti sa mediteranskom i nordijskom ishranom, koje su takođe veoma zdrave i mnogo kvalitetnije od uobičajenog načina ishrane na Zapadu.