Hrono ishrana zasniva se na teoriji po kojoj postoji tačno određeno vreme kada je najbolje konzumirati određene vrste hrane i na insistiranju na tome da se obroci uzimaju u pravilnim vremenskim razmacima (od 4 do 6 sati između obroka; idealno 5 sati). Osnovu ishrane čine namirnice sa niskim glikemijskim indeksom. Tačno se zna kada se koji tip namirnica može jesti, i šta se sa čime sme kombinovati. Hrono ishrana ne vrši značajne restrikcije ni u pogledu vrste ni u pogledu količine hrane koja se sme unostiti, pa prema tome ona može da bude balansirana i nutritivno kompletna.

U suštini, hrono ishrana je mnogo bolja od neorganizovanog načina ishrane bez ikakvih pravila i može ljudima koji joj se posvete da pomogne da izgube višak kilograma i unaprede svoje zdravstveno stanje.

Pa ipak, hrono ishrana takođe ima i određene slabosti:

• zabranjuje se unos mleka, jogurta, sireva, što može da dovede do manjka kalcijuma
• ugljeni hidrati se zabranjuju i za ručak i za večeru (dozvoljeni su samo za doručak i užinu), što je dobro samo kada se drži redukciona dijeta, ali na duge staze bi moglo da dovede do pothranjenosti i manjka energije.
• isuviše rigidna pravila kombinovanja namirnica

Uprkos tome, primena nekih principa hrono ishrane može dosta pomoći u održavanju zdrave telesne težine, a pritom ne moramo da prihvatimo kompletnu teoriju, već samo one principe za koje postoje najjači naučni dokazi i koji najviše odgovaraju našem cilju koji želimo postići.

Jedna od najboljih stvari u vezi sa hrono dijetom je što se insistira na zdravom i obilnom doručku i na unosu namirnica niskog glikemijskog indeksa. Takođe zabranjuju se gazirana pića, razna peciva i sl. koja svakako ne bi ni trebalo da budu u našem jelovniku. Slatkiši su dozvoljeni za užinu u manjim količinama, što je idealno za sve one koji „ne mogu“ bez slatkog.