Pravilna ishrana dece i omladine je od izuzetnog značaja, zato što se u detinjstvu i adolescenciji ceo organizam razvija i postavljaju se temelji dobrog zdravlja za ceo život.
Jako je bitno da deca još u najranijem dobu steknu pravilne prehrambene navike, i tu leži velika odgovornost roditelja, ali i škole i celog društva da bi se deca usmerila da jedu redovno, da se pridržavaju dnevnog rasporeda obroka, da kad je god moguće jedu voće i povrće, variva spremljena kod kuće, a ne brzu hranu. Slatkiše deci ne treba braniti, ali oni treba da se jedu kao desert i povremeno, a ne kao zamena za obroke, niti bi trebalo stalno da se uzimaju između obroka. Postoje studije koje povezuju gojaznost u detinjstvu sa gojaznošću, dijabetesom i srčanim bolestima u odraslom dobu, te je stoga jako bitna prevencija gojaznosti u detinjstvu. Zato je dužnost nutricionista, između ostalog i da informišu društvo i da apeluju na roditelje da ukorene kod dece pravilne prehrambene navike u najranijem dobu.
I za decu i za adolescente, takođe sastavljaju se redukcione i medicinske dijete, ali i planovi ishrane za zdrave osobe, ukoliko postoji potreba za individualnim planiranjem ishrane.
Najvažniji principi, kod izbora namirnica, na koje treba obratiti pažnju kod ishrane dece i omladine su sledeći:
- Pravilno definisanje energetskih potreba deteta ili adolescenta u određenom uzrastu. Zbog manje telesne mase, dnevne energetske potrebe mogu da budu nešto niže nego kod odraslih, ali kod određivanja energetskih potreba treba obratiti pažnju na činjenicu da tada organizam raste i razvija se. To se naročito odnosi na doba adolescencije, kada telesna masa već dolazi u okvire koji su prisutni kod odraslih, a razvoj je i dalje u toku.
- Bitno je obezbediti dovoljan unos kalcijuma i vitamina D zbog razvoja kostiju, ali i zbog uloge koju kalcijum i vitamin D imaju i za druge funkcije organizma, naročito u nervnom sistemu. Glavni izvor kalcijuma u ishrani su mleko i mlečni proizvodi. Ukoliko dete iz nekog razloga ne može da konzumira mleko i mlečne proizvode preporučuje se ili suplementacija kalcijumom i vitaminom D, ili nešto veća konzumacija namirnica poput sardina (jesti sa kostima), pomorandži, zelenog povrća (treba napomenutu da oksalna kiselina u spanaću ometa apsorpciju kalcijuma), pasulja, i orašastih plodova. Suplementacija vitaminom D može se takođe preporučiti svima, bez obzira na unos mlečnih proizvoda, naročito u zimskim mesecima kada je niska izloženost suncu.
- Takođe je važno da deca i adolescenti unose dovoljno proteina. Dobar miks namirnica bogatih proteinima biljnog i životinjskog porekla zadovoljava potrebe za proteinima. U ishranu uvrstiti piletinu, ćuretinu, posnije crveno meso, pasulj, grašak, integralne žitarice, orašaste plodove (uz oprez jer su orašasti plodovi alergeni). Takođe rečna riba i određene vrste morske ribe treba da budu deo jelovnika (potreban je oprez zbog sadržaja žive u nekim vrstama ribe). Jaja su takođe dobar izvor proteina i imaju dobru hranjivu vrednost.
- Veliki značaj u ishrani dece i omladine imaju voće i povće. Voće je značajan izvor vitamina, posebno vitamina C i provitamina A, kao i prostih ugljenih hidrata. Kad je u pitanju povrće, dete treba naučiti da jede sve vrste povrća, posebno zeleno lisnato povće, koje je značajan izvor vitamina i minerala.
- Deci se preporučuje da koriste integralni hleb i sve vrste žitarica, jer sadrže vredne ugljene hidrate, kao i vitamine B kompleksa.
- Značajan je i unos masti, i to pre svega, biljnog porekla, zbog nezasićenih masnih kiselina.
- Treba napomenuti da je značajan unos i joda kod dece i omladine, pre svega, zbog pravilnog razvoja nervnog sistema, te se može koristiti jodirana so, uz povremeno konzumiranje sitnije morske ribe.
- Da bi se izbegle alergije, u najranijem detinjstvu treba izbegavati alergene u ishrani, te biti vrlo oprezan pri njihovom uvođenju u ishranu deteta. Treba uvoditi postepeno, jednu po jednu, namirnice iz rizičnih kategorija, pazeći pritom na moguće znake alergije. Naročito treba biti oprezan pri uvođenju ribe, kikirikija i orašastih plodova u ishranu dece.
- Takođe je bitno da se izbegavaju toksini iz ishrane. Ribu konzumirati uz potreban oprez, jer živa koja je prisutna u određenim vrstama ribe, naročito negativno deluje na mozak dece u razvoju. Kao opšte pravilo, krupnije ribe sadrže veće količine žive jer se nalaze na vrhu lanca ishrane, pa se procesom bioakumulacije, sva živa iz sitnijih riba, na kraju zadržava u tkivima krupnih riba. Riba sa najnižim nivoom žive jeste sardina koja je dobra i zbog visokog sadržaja kalcijuma i omega 3 masnih kiselina.
- Takođe izbegavati hranu iz plastičnih ambalaža. Plastika sadrži ftalate i bisfenol A, koji mogu da poremete hormonski status, naročito kod dece. Ukoliko voda iz vodovoda zadovoljava kriterijume kvaliteta, nije potrebno koristiti flaširanu vodu. Može se razmotriti i opcija kupovine filtera za vodu.