Današnji razvoj industrije prati i veliki broj radnika i to pre svega onih koji su sa srednjom ili nižom stručnom spremom. Oni obavljaju veoma teške poslove u fabrikama, pa je zbog toga značaj njihove ishrane zaista veliki. Istraživanjima je utvrđeno da značajan broj neuhranjenih, upravo dolazi iz grupe nekvalifikovanih radnika. Osobe koje rade nekoliko sati gladne, veoma lako padaju u hipoglikemiju, što dovodi do razdražljivosti, koja se opet, odražava na smanjenje radne sposobnosti, pa i na samo zdravlje radnika.

Energetske potrebe radnika su, naravno, individualne, a pre svega zavise od težine posla. Preporučuje se unos visokoproteinske hrane, jer proteini imaju značajnu zasičujuču moć i povećavaju imunitet organizma. Značajno je istaći da bar 1/3 unetih proteina treba da bude životinjskog porekla.

Kad su ugljeni hidrati u pitanju, prednost se daje onima koji potiču iz voća i povrća, zato što se brzo iskorišćavaju i imaju alkalizirajuću moć, zbog prisustva alkalnih soli. U ishrani trebaju biti zastupljeni i složeni ugljeni hidrati, zbog svoje  energetske vrednosti, ali i zbog toga što se sporije vare i tako daju duži osećaj sitosti.

Kod unosa masti, prednost imaju biljna ulja, koja su nosioci esencijalnih masnih kiselina, sem toga masti daju i značajnu energetsku vrednost, što je posebno značajno za radnike koji se bave teškim poslovima.

U obrocima je važno da se unesu i odgovarajući vitamini, a pre svega vitamini B kompleksa, jer su važni za pravilan metabolizam ugljenih hidrata, što omogućava normalnu funkcionalnu sposobnost mišićnog sistema. Značajan je unos i vitamina C, koji podiže opštu otpornost organizma, a ima i zaštitnu moć, protiv određenih toksina, a to je posebno značajno za radnike u hemijskoj industriji. Vitamin E, takođe, mora biti zastupljen u ishrani, jer je značajan za održavanje normalne građe i funkcije skeletnog sistema, kao i srčanog mišića. Važan je unos i vitamina A, koji ima antiinfektivno dejstvo, a važan je i u procesu adaptacije oka u slabije osvetljenim prostorima.

Od mineralnih soli treba istaći ulogu natrijuma, posebno za radnike koji rade na mestima sa visokom temperaturom i gde dolazi do gubitka tečnosti putem znojenja, pa je potrebno izgubljenu tečnost i natrijum, potpuno nadoknaditi.

U cilju ostvarivanja pravilne ishrane radnika, pre izvesnog vremena, uveden je tkz. topli obrok, koji treba da obezbedi dovoljno energetskih, gradivnih i zaštitnih materija. Ovaj obrok najbolje je davati četiri sata od početka rada, s tim da radnici obavezno jedu pre početka radnog vremena.

Problem ishrane radnika i dalje postoji, iako veliki deo problema leži na pojedincu, nutricionisti i drugi zdravstveni radnici imaju veliku odgovornost na poboljšanju ishrane u ovom sektoru, jer će to, pre svega, doprineti razvoju čitavog društva.