Trudnoća je veoma zahtevan period u životu žene, te je pravilna ishrana u tom periodu od velikog značaja, kako za razvoj deteta, tako i za optimalno zdravlje žene u trudnoći i nakon trudnoće. Nedovoljna ishrana trudnica može da se odrazi na težinu i dužinu ploda, pri čemu mogu da se jave rahitis, fetalni skorbut i razne avitaminoze. Pogrešna i nedovoljna ishrana dojilja može da dovede do toga, da one nemaju dovoljno mleka, što ima veliki značaj u ishrani odojčadi.

Trudnice imaju povećane energetske potrebe, kao i povećane potrebe za svim hranljivim materijama, koje im pravilna ishrana mora obezbediti. Normalno je da u trudnoći dođe do povećanja telesne mase, ali s druge strane, to povećanje ne bi trebalo da bude  više od 11 kilograma, jer ekstreman unos hrane kod žene bi samo izazvao gojaznost, a čak bi i na dete delovao štetno jer bi opterećivao metabolizam trudnice. Dakle, unos hrane treba u trudnoći povećati, ali u određenim racionalnim granicama, te treba izbegavati preterivanje u ishrani.

Potrebe za proteinima su povećane. Kod trudnica postoji pozitivan azotni bilans, jer se stvara novo tkivo, a kod dojilja je negativan, jer gube proteine putem mleka. Smatra se da na osnovne potrebe, trudnicama treba dodati još 30 grama, a dojiljama još 20 grama proteina.

Kod trudnica, često može da dođe i do glikozurije, tj. gubljenja glukoze putem mokraće, pa je tada trudnica malaksala, umorna, te je potrebno obezbediti dovoljne količine prostih, ali i složenih ugljenih hidrata. Veliki je značaj dovoljnog unosa ugljenih hidrata i kod dojilja, jer one gube ugljene hidrate putem mleka.

Unos masti kod trudnica značajan je, pre svega radi obezbeđivanja dovoljnog unosa esencijalnih masnih kiselina, kao i radi iskorišćavanja vitamina topivih u mastima. Kod dojilja unos masnoća je važan i zbog sadržaja masti u mleku. Od ukupne količine unetih masnoća, bar polovina bi trebala da bude biljnog porekla.

Trudnice treba da unose i dovoljno vitamina B1 (tiamin), jer sprečava pojavu mučnine i povraćanja. Značajan je i unos vitamina A, koji sprečava prevremeni porođaj, povećava otpornost organizma, ali i utiče na stvaranje mleka.

Od drugih nutrijenata, važan je unos vitamina D, koji je bitan za izgradnju i zdravlje kostiju, kao i za apsorpciju kalcijuma i fosfora. Njihov nedovoljan unos može da dovede do fetalnog rahitisa. Treba spomenuti i značaj povećanog unosa folne kiseline (vitamin B9) kod trudnica, jer je ona odgovorna za rast i razvoj tkiva i organa. Obezbeđivanje dovoljnih potreba za gvožđem trudnicama i doiljama su izuzetno važne, zbog pojave anemije, i zbog toga što plod mora da stvori zalihe gvožđa u jetri, koje će mu služiti u prvim mesecima nakon rođenja, jer ga u mleku nema dovoljno.

Ishrana trudnica i dojilja treba da je raznovrsna, lako svarljiva i podeljena na 5 obroka, tri glavna i dve užine. Što se tiče  izbora namirnica, trudnice i dojilje treba da koriste crni, integralni hleb ili kifle, jer su dobar izvor vitamina B i biljnih vlakana koja sprečavaju opstipaciju. Zatim se preporučuju, mlada, posna mesa, piletina, ćuretina, posna riba, a  naročito sitna morska riba. Trudnice i dojilje treba da konzumiraju  jaja, zbog nutritivne vrednosti proteina, kao i džigericu, povremeno, zbog dovoljnog unosa gvožđa. Unos mleka i mlečnih proizvoda,  pre svega mladih, posnih sireva, su veoma važni, jer su značajan izvor proteina, kalcijuma i fosfora. Od vidljivih masti, treba unositi biljna ulja, zbog esencijalnih masnih kiselina. Povrće i voće mogu da se konzumiraju sirovi, a povrće i kao varivo. Njihov značaj je u tome što sadrže proste ugljenih hidrata u zdravom obliku i veliku količinu vitamina i minerala. Takođe, preporučuje se i unos prirodnih ceđenih voćnih sokova, bez dodatka šećera.

Trudnice i dojilje iz svoje ishrane treba da izbace pekarske proizvode, razne grickalice, slatkiše, industrijske mesne prerađevine, pre svega,  zbog dodavanja raznih aditiva, kao i prerađene sokove i gazirana pića. Posebno treba obratiti pažnju, da se pre konzumiranja,  voće i povrće dobro opere, zbog prisustva pesticida.

Osim toga, trudnice i dojilje, treba da ograniče unos morske ribe, jer mnoge vrste sadrže manje ili veće količine žive. Najsigurnija je sitna rečna ili morska riba, poput sardina, koja je pritom veoma korisna zbog sadržaja omega 3 masnih kiselina.

Za trudnice i dojilje je od najvećeg značaja da izbegavaju izlaganje bilo kakvim toksičnim materijama, potpuno da izbegavaju duvan i pušenje, kao i alkohol, psihoaktivne supstance, čak i određene lekove  (kod uzimanja lekova, svakako se konsultovati sa lekarom i ne prekidati nikakvu terapiju na svoju ruku), jer to sve utiče jako štetno na razvoj i rast deteta.