Ishrana sportista je jedno od najzahtevnijih područja nauke o ishrani zbog veoma specifičnih i složenih potreba sportista, naročito ako je u pitanju profesionalni sport.

Ishrana sportista obuhvata sve opšte principe zdrave ishrane, ali pored toga posvećena je i posebna pažnja onim elementima ishrane koji su neophodni za održavanje optimalne forme, zdravlja sportista i postizanje vrhunskih sportskih rezultata.

Zbog svega navedenog, kod sastavljanja plana ishrane za sportiste u obzir se moraju uzeti i sledeće činjenice: sportisti su izloženi velikim fizičkim naporima, a zbog intenzivnog mišićnog rada, dolazi do nagomilavanja kiselih produkata u mišićima, pa postoji sklonost ka acidozi, koja umanjuje fizičke sposobnosti. U toku treninga sportisti su izloženi intenzivnom znojenju, pa gube tečnost, vitamine i minerale, koji se moraju nadoknaditi. Energetske potrebe kod sportista su različite, pa zbog svega toga plan ishrane određuje se individualno za svakog sportistu.

Prema tome, svaki dobar režim ishrane sportista mora da zadovolji sledeće uslove:

• Ishrana mora da pokrije povećane energetske potrebe organizma, koje su posledica zahtevnih treninga i takmičenja. Energetske potrebe se uglavnom pokrivaju adekvatnim unosom složenih ugljenih hidrata, sa niskim glikemijskim indeksom, koji omogućavaju dugotrajan i postojan priliv energije. Jedan deo ugljnih hidrata treba da budu mono i disaharidi, naročito u toku takmičenja, dok se prednost složenim ugljenim hidratima ,  daje nakon takmičenja.

• Proteini su osnovna gradivna materija za mišiće, pa se njihov unos povećava, da bi se omogućio potpuni oporavak i obnova mišića nakon treninga, kao i povećanje mišićne mase.  Proteini deluju i kao puferi i neutrališu kisele segmente. Za sportiste na takmičarskom nivou, kao i za bodibildere, unos proteina može da se poveća i na 2 grama po kilogramu telesne mase dnevno.

• Masti su, kako znamo, značajan izvor energije, pa kod obroka, visoke energetske vrednosti, obezbeđene mastima, uspevamo da postignemo potrebnu sitost za sportiste.

• Takođe, moraju biti zadovoljene i potrebe za svim vitaminima i mineralima, koje su  često povećane u odnosu na opštu populaciju. Naročito je značajno da se poveća unos vitamina B kompleksa, zbog  velike aktivnosti vezivnog, mišićnog i kardiovaskularnog sistema. Sportistima treba davati  i izvesnu količinu alkalnih i mineralnih soli, zbog nagomilavanja kiselih i metaboličkih produkata.

• Pri sastavljanju obroka i izboru namirnica mora se istaći, da u ishrani sportista, treba izbegavati namirnice koje se teško vare i koje uzrokuju stvaranje gasova u crevima. Sportisti treba da imaju 3-5 pravilno raspoređenih obroka. Uzimanje obroka, naročito u toku takmičenja, veoma je važno, pa se smatra da bi sportisti trebali da uzmu poslednji obrok 3-4 sata, pre početka takmičenja. Redovno konzumiranje žitarica, mleka i mlečnih proizvoda, mesa, ribe, jaja,  voća i povrća, prirodnih sokova, bez šećera,  omogućava potrebnu energiju i dovoljan unos   belančevina, ugljenih hidrata, masti,  minerala, pre svega kalcijuma i fosfora i vitamina rastvorljivih u vodi. Meso i žitarice, koji su značajno zastupljeni u ishrani sportista,  treba svesti na odgovarajuću, dovoljnu meru, jer mogu da stvaraju kiselu sredinu.

• Brzo i nasilno skidanje kilograma kod sportista, može da  dovode do iscrpljenosti organizma, a samim tim i do loših rezultata. Takođe, naglo povećanje telesne težine, može biti opasno, jer opterećuje srce i krvne sudove. Zbog svega toga, pravilno izbalansiranom ishranom, sportisti moraju da obezbede telesnu težinu, koja će im omogućiti dobro zdravlje i povečati fizičke sposobnosti.

• Može se razmatrati i primena određenih suplemenata, da bi se nadoknadili eventualni nedostaci u ishrani i da bi se ishrana bolje izbalansirala. Na primer, uzimajući sve proteine isključivo iz hrane, sportisti rizikuju da unesu suviše mesa i zasićenih masnih kiselina, što može negativno da utiče na njihov kardiovaskularni sistem.

• Na kraju treba reći da se za svakog sportistu sastavlja poseban režim ishrane u skladu sa njegovim individualnim potrebama, koje zavise od njegovog zdravstvenog stanja, telesne mase, životne dobi, vrste sporta, intenziteta i dužine treninga, kao i od toga, da li se sportista nalazi u periodu pre takmičenja, u toku takmičenja ili posle takmičenja. U fizičkoj pripremi sportista zajedno moraju da sarađuju treneri, kondicioni treneri, lekari i nutricionisti.