Mediteranska ishrana ne spade u klasične dijete, već je, pre svega, način ishrane, koji se primenjuje u zemljama koje okružuju Mediteran. Istraživanja su pokazala da ljudi koji nastanjuju ovaj region imaju niske stope kardiovaskularnih oboljenja, i da ređe oboljevaju od karcinoma te da, zbog svega toga, imaju i duži životni vek.
Mediteranska ishrana obiluje namirnicama biljnog porekla, dok su slabo zastupljeni crveno meso, rafinisani šečeri i masnoće životinjskog porekla. U osnovi ove ishrane su integralne žitarice, hleb, testenina i pirinač, zatim voće i povrće, jezgrasto voće, kao i maslinovo ulje, koje se koristi kao dodatak. Mleko i jogurt su namirnice koje se u ovoj ishrani koriste, takođe svakodnevno, ali u manjim količinama i sa manjim procentom mlečne masti. Nakon toga dolaze namirnice koje se koriste nekoliko puta u toku nedelje, tu se pre svega misli na belo meso, ribu, mladi, nemasni sir i mahunarke. Na kraju dolaze namirnice koje se koriste retko, nekoliko puta mesečno, u manjim količinama: Crveno meso, šečeri, sosovi, masnoće životinjskog porekla. Konzumiranje vina dozvoljeno je češće, ali umereno.
Ovakav način ishrane dostupan je svakome, jer nije komplikovan da se sprovede, obzirom da se mogu koristiti sve namirnice, samo se mora voditi računa o njihovoj učestalosti i količini.
Zbog svega ovoga mediteranska ishrana preporučuje se široj populaciji, jer ima značajnu ulogu u prevenciji bolesti, a samim tim i u produžavanju životnog veka.