Postoje razne prehrambene navike od kojih neke doprinose zdravlju, a druge ga narušavaju. U današnjem svetu koji se u mnogim svojim delovima karakteriše obiljem, a ne oskudicom (barem kad je hrana u pitanju), i to često obiljem industrijske hrane, čovek prepušten svojim prirodnim instinktima, bez određenih smernica, ustaljenih navika i ograničenja, verovatno će biti gojazan ili prekomerno uhranjen, a moguće da će imati i metabolički sindrom ili dijabetes. Ako kao smernice uzmemo ono što nam nameće kultura i običaji većine u društvu, opet nećemo biti na dobrom putu. Savremena kultura je konzumeristička i sve je podređeno potrošnji – konzumaciji. Tako je u bioskopu običaj da se jedu kokice, uz utakmice grickalice i kikiriki, nakon ručka desert, i sl.
Dakle potrebne su nam neke druge smernice. Koje? Kao prvo, jedna lepa i kulturna navika, bez obzira na tip prehrambenog režima kojeg se pridržavate, jeste da imate jasno definisane obroke. Da li će to biti samo tri obroka dnevno, ili pet, ako dodamo i dve užine, manje je bitno. Bitno je da kad god jedete, znate koji vam je to obrok. I da ne jedete ništa mimo toga. Danas ljudi često jedu 6-7 puta dnevno, nešto grickaju po čitav dan. Ne znaju šta im je doručak, šta ručak, a šta večera. To direktno vodi u gojaznost. Dakle prvi korak je da se naviknete na jedan ustaljen broj i red obroka u toku dana, i da ne jedete ništa dodatno. Ako vam se desi neki izlet, pa pojedete nešto što niste planirali umesto ručka, taj dan slobodno možete preskočiti ručak, jer nema potrebe da se jede dvaput u okviru istog obroka. Ništa vam neće škoditi ako se strpite do večere.
Sledeći korak je da date prednost prirodnim neobrađenim namirnicama i jelima spremljenim od njih. Kupujte voće, povrće, meso, ribu, mleko, jaja i kad god možete samo to spremajte, kuvajte, pecite. Voće jedite sirovo. Povrće takođe što češće sirovo. Izbegavajte industrijski obrađenu hranu. Ako nemate vremena da kuvate, umesto brze hrane, možete se odlučiti za neki ekspres restoran, oni često imaju kvalitetne, a jeftine obroke.
Na kraju, trebate izabrati neke smernice o vrsti i količini hrane koju jedete. Standardna piramida zasnivala je ishranu na žitaricama, mada se ona danas već smatra donekle prevaziđenom. Žitarice i ugljeni hidrati i dalje su bitni, ali oni ne moraju da budu osnov ishrane. Danas se često preporučuju modifikovana standardna piramida ishrane, te mediteranska ishrana, azijska ishrana, nordijska ishrana, kao i ishrana sa blago smanjenim udelom ugljenih hidrata kao najzdravije (nikakvo drastično smanjenje ugljenih hidrata se ne preporučuje). O njima ćete naći posebne članke.