Minerali su neorganske supstance koje su neophodne za život. Oni ulaze u sastav ekstracelularne (natrijum) i intracelularne (kalijum) tečnosti; učestvuju u građi kostiju (kalcijum i fosfor), doprinose optimalnoj funkciji nervnog sistema (kalcijum, magnezijum i drugi), ulaze u sastav krvi i sprčavaju anemiju (gvožđe), regulišu funkciju hormona (jod i cink), te vrše brojne druge funkcije.

Oni se takođe dele na makrominerale i mikrominerale na osnovu količine u kojima ih unosimo. Makrominerali se unose u nešto većim količinama, u stotinama miligrama do nekoliko grama dnevno; dok se mikrominerali unose u veoma malim količinama, red veličine mikrograma do nekoliko miligrama dnevno.

Ovo su glavni minerali:

Makrominerali: natrijum, kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum, hlor, sumpor

Mikrominerali: gvožđe, kobalt, bakar, cink, mangan, molibden, jod, brom i selen.

Adekvatan unos minerala možemo osigurati raznovrsnom ishranom. Posebnu pažnju treba obratiti na unos sledećih minerala:

Kalcijum, važan za kosti i nervni sistem. Osim u mleku i mlečnim proizvodima, kalcijum je prisutan i u sitnoj ribi koja se jede sa kostima (sardine) i u orašastim plodovima.

Gvožđe, važno za održavanje dobre krvne slike i sprečavanje pojave anemije. Najbolji izvori su džigerica, crveno meso, lisnato povrće, pasulj, sočivo, riba, piletina i tofu.

Magnezijum, veoma važan za pravilnu funkciju centralnog nervnog sistema i za borbu protiv stresa. Izvori su orašasti plodovi, žitarice, kakao i čokolada, zeleno lisnato povrće i drugo povrće.

Jod je izuzetno važan mineral za pravilnu funkciju štitne žlezde, te za funkciju mozga i nervnog sistema. Naročito je važan u detinjstvu kada se mozak razvija. Utvrđeno je da u područjima siromašnim jodom, ukoliko se ne koristi jodirana so, često dolazi do smetnji u razvoju dece, te smanjenja koeficijenta ineligencije. Najbolji izvori joda su jodirana so i hrana iz mora.

Kalijum je osnovni mineral naše intracelularne tečnosti, važan je za održavanje hidriranosti organizma, i za pravilnu funkciju nervnog sistema. Kalijum je široko zastupljen u skoro svim namirnicama, problem se međutim javlja ukoliko unosimo previše soli, jer kalijum i natrijum moraju u organizmu da budu dobro izbalansirani. Najbolji izvori kalijuma su banane, paradajz i proizvodi od paradjza, sušene kajsije, sve vrste voća i povrća, naročito peršun, orašasti plodovi i dr.

Cink je prisutan u preko 100 enzima koji igraju važne uloge u organizmu. Takođe bitan je za funkciju mozga, te za stvaranje hormona, naročito testosterona. Dobri izvori su ostrige, rakovi, crveno meso naročito junetina i jagnjetina, džigerica, zatim integralna pšenica, pšenične klice, susam, mak, celer, senf, pasulj, orašasti plodovi, seme bundeve i suncokreta.