Sa tačke gledišta nauke o ishrani, većina popularnih dijeta predstavljaju neadekvatne i površne pristupe rešavanju problema gojaznosti i kao takve u boljem slučaju predstavljaju samo kratkoročno rešenje, a u gorem, mogu čak ozbiljno da ugroze zdravlje. Čak i kada su uspešne, po prestanku dijete, kilogrami se obično vraćaju, i čak se mogu dobiti neki dodatni novi (tzv. jo-jo efekat). To će se dogoditi čak i kod stručne dijete propisane od strane nutricioniste, ako se po njenom okončanju vratimo starim lošim navikama. Ono što je bitno da se upamti jeste da je jedini uspešan način trajnog saniranja gojaznosti, trajno poštovanje principa pravilne ishrane.

Ipak ni sve „popularne“ dijete nisu iste, pa ću stoga ovde da dam kratak pregled nekih dijeta o kojima se kod nas dosta govori, i svoj sud o njima:

• Atkinsova dijeta – zasniva se na povećanom unosu proteina i  ekstremnoj redukciji ugljenih hidrata, a izvodi se u 4 faze, od kojih svaka naredna dozvoljava unos veće količine ugljenih hidrata od prethodne faze. Prva faza se zove „indukcija“ i ona je najrestriktivnija (unosi se manje od 20 grama ugljenih hidrata dnevno). Četvrta faza se zove „trajno održavanje“ i ona podrazumeva unos maksimalne količine ugljenih hidrata koja ipak neće dovesti do debljanja. Preporučuje se da svako sam sebi pronađe taj neki gornji limit unosa ugljenih hidrata, jer ako se on pređe, prema teoriji Atkinsove dijete, doći će ponovo do debljanja. Pozitivne strane Atkinsove dijete su to što je efikasna, kilogrami se zaista gube i to brzo, laka je za primjenjivanje i uglavnom nije prisutan jak osećaj gladi. Negativno je to što može da sadrži previše masti i proteina, naročito zasićenih masti, može da optereti bubrege, izuskuje unos velikih količina tečnosti, i teško je primenljiva na dugi rok. Umesto Atkinsove dijete bolje je primeniti izbalansiranu ishranu, u kojoj će količina ugljenih hidrata takođe biti nešto smanjena, ali ne u tolikoj meri, a koja će pritom biti lakše primenjiva na dugi rok i nutritivno bogatija.

• Mesečeva dijeta – sastoji se od potpunog gladovanja (unosi se samo tečnost, voda i biljni čajevi) na dan mladog meseca i njeni pobornici tvrde da se na taj način može izgubiti i do 3 kilograma. Neke naučne studije su zaista pokazale da povremeno gladovanje (eng. intermittent fasting) može da ima povoljne efekte na organizam koji uključuju: smanjenje gojaznosti, hipertenzije, astme i reumatoidnog artritisa. Loše strane ove dijete su to što je tvrdnja o 3 kilograma gubitka neprecizna, jer ako se i izgubi toliko, radi se uglavnom o tečnosti, koja se vrlo brzo nadoknadi, a ne o nagomilanoj masnoći. Takođe, gravitaciona sila Meseca je zanemarljiva da bi doprinela nekom značajnom gubitku telesne mase, pa čak i tečnosti. Dobra strana je to što dijeta traje samo jedan dan, i što može dati, uglavnom kratkotrajno, određene rezultate u regulaciji telesne mase, što opet nekome može biti „dobar vetar u leđa“ za budućnost. Na kraju, moram napomenuti,  pošto se radi o potpunom gladovanju, ovakva dijeta se nikako ne preporučuje bolesnicima.

• Dijeta UN – sastoji se od 4 dana sa različitim fokusom u ishrani: „proteinski dan“, „skrobni dan“, „dan ugljenih hidrata“ i „voćni dan“. Nakon toga ciklus se ponavlja. Ova dijeta ima svojih mana, pre svega,  jer sadrži suviše ugljenih hidrata… zapravo i skrobni i voćni dan su ništa drugo nego dani kada se jedu velike količine ugljenih hidrata. Takođe, ova dijete funkcioniše tako što u svakom danu eliminiše većinu grupa namirnica, a fokus stavlja samo na jednu. Time, istina, dolazi i do kalorijske redukcije, i sledstveno tome, gubitka kilograma, ali postoji velika mogućnost da se jave određeni nutritivni deficiti. Ova dijeta nije dobro izbalansirana, a prednost joj je to što nije monotona.