Paleo dijeta, ili dijeta kamenog doba, spada u popularne dijete i zasnovana je na konzumiranju onih vrsta hrane za koje njeni pobornici tvrde da su ih jeli ljudi u kamenom dobu i isključivanju onih za koje smatraju da ih ljudi tada nisu jeli:

KONZUMIRA SE:

• Više proteina i mesa: meso, riba, plodovi mora i ostale namirnice životnjskog porekla čine osnovu savremene paleo ishrane, s obzirom na to da zastupnici ove dijete tvrde da su životinjski proteini činili 19-35% kalorija u ishrani lovaca i sakupljača plodova. Centar za kontrolu i prevenciju bolesti SAD-a takođe preporučuje unos 10-35% dnevnih kalorija iz proteina. Poklonici ove dijete takođe naglašavaju da paleo ishrana uključuje više mononezasićenih i polinezasićenih masnih kiselina, kao i omega 3 masnih kiselina, a izbegava omega 6 masne kiseline i trans masti, što je svakako prednost u odnosu na uobičajene načine ishrane. Treba ipak naglasiti da se u paleo ishrani insistira na konzumaciji mesa životinja koje su hranjene travom, a ne žitaricama. Takvo meso sadrži veće količine zdravih omega 3 masnih kiselina.

• Manje količine ugljenih hidrata: od povrća se jede samo ono bez većeg sadržaja skroba. Dijeta preporučuje da 35-45% dnevnih kalorija treba da dođe iz neskrobnog povrća i voća i to treba da bude osnovni izvor ugljenih hidrata. Prema zvaničnim, pak, preporukama dnevno treba unositi 45-65% kalorija iz ugljenih hidrata. Uobičajena savremena ishrana podrazumeva visoki unos ugljenih hidrata iz žitarica i mlečnih proizvoda, ali oni su isključeni u paleo ishrani.

• Velike količine biljnih vlakana, prvenstveno iz povrća i voća, a ne iz žitarica.

IZBAČENE NAMIRNICE:

Sledbenici paleo dijete preporučuju izbacivanje onih grupa namirnica za koje smatraju da su se retko ili nikako konzumirale pre neolitske poljoprivredne revolucije. U njih spada:

• mlečni proizvodi
• žitarice i proizvodi od žitarica (to znači da paleo ishrana spada u bezglutenske dijete)
• mahunarke i leguminoze, npr. pasulj i kikiriki
• rafinirana ulja
• rafinirani šećer
• so
• alkohol
• kafa

Kao što vidimo ova dijeta ima nekih prednosti u tome što izbacuje industrijski prerađene proizvode, rafinirane ugljene hidrate i masti, ali ona takođe ima i krupan nedostatak u tome što izbacuje i neke namirnice koje su dokazano korisne za organizam, kao što su integralne žitarice, mahunarke i nemasni mlečni proizvodi.

Dijeta je zasnovana na naučno neutemeljenoj premisi da su ljudi evoluirali tako da se adaptiraju dostupnim vrstama hrane u paleolitu koji je trajao veoma dugo, te da se nutritivne potrebe savremenih ljudi i dalje najbolje zadovoljavaju ishranom kakva je bila dostupna u paleolitu. Podržavaoci ove dijete smatraju da ljudski metabolizam nije bio u stanju da se prilagodi na brze promene u ishrani koje su nastale s početkom zemljoradnje. Prema tome, oni smatraju da savremeni ljudi nisu adaptirani na unos žitarica, mahunarki i mlečnih proizvoda, a naročito ne visokokaloričnih industrijskih prehrambenih proizvoda. Takođe smatraju da je to odsustvo adaptacije na savremene načine ishrane uzrok gojaznosti, srčanih bolesti i dijabetesa, te da se povratkom na način ishrane naših predaka iz kamenog doba može osugurati duži, zdraviji i aktivniji život.

Kritičari paleo dijete ukazuju na sledeće:

• Ljudi u kamenom dobu JESU jeli u određenim situacijama i žitarice i mahunarke
• Ljudi su nutritivno mnogo prilagodljiviji nego što to tvrde zastupnici paleo dijete
• Paleolitski ljudi nisu bili genetski adaptirani na specifične lokalne namirnice
• Paleolit je trajao veoma dugo, te je uključivao veliku raznolikost načina ishrane.
• Malo toga se uopšte pouzdano zna o tome šta su ljudi u kamenom dobu tačno jeli.

Za kraj, kao i uvek, treba istaći, da pojedini principi paleo ishrane mogu biti korisni, ali kao što je često slučaj kod popularnih dijeta, neki drugi njihovi elementi ostaju sporni, što znači da je najmudrije usvojiti samo one elemente takve ishrane za koje postoji naučna utemeljenost da su korisni.