Pravilna ishrana je skup prehrambenih navika i izbora koje činimo u pogledu ishrane koji osigurava zadovoljavanje potreba organizma za svim nutrijentima, u optimalnim količinama i međusobnim odnosima, te minimizuje izlaganje toksičnim i nezdravim sastojcima.

Osnova pravilne ishrane jeste izbor vrste i količine hrane koju konzumiramo, te raspoređivanje namirnica po obrocima. U tu svrhu kao osnovni vodič koriste se piramide pravilne ishrane.

Pravilna ishrana je zdrava: to je pristup ishrani koji doprinosi očuvanju zdravlja i sprečavanju bolesti.

Pravilna ishrana je realistična – ona je fleksibilna, nije previše restriktivna i održiva je na dugi rok.

Pravilna ishrana ne mora da bude skupa i može da bude ekonomski pristupačna.

Principe pravilne ishrane mogu da primenjuju ljudi različitog porekla i iz različitih kulturnih miljea.

Pravilna ishrana je pogodna za celu porodicu.

Postoji više različitih pristupa pravilnoj ishrani, u skladu sa individualnim potrebama svakog pojedinca, njegovim navikama, preferencijama i okruženjem. Tako na primer i za mediteransku ishranu, kao i za azijsku ili nordijsku možemo reći da spadaju u pravilne i izbalansirane načine ishrane, iako se međusobno razlikuju.

Ipak, za sve dobre, pravilne načine ishrane, postoje određeni zajednički principi koji važe. Na osnovu njih može da se proceni da li je određeni način ishrane dobar, odnosno, valjan sa dijetetske tačke gledišta. To su:

1. Racionalnost: predstavlja odnos između količine unete hrane i količine utrošene energije u organizmu za odgovarajuće procese, a to su: termoregulacija, rad unutrašnjih organa, fizička aktivnost, itd. Odstupanje od ove ravnoteže dovodi do preobilne ili nedovoljne ishrane. Racionalna ishrana istovremeno znači uzimanje namirnica koje su jeftinije, ali jednako vredne tako da se ne umanjuje nutritivna vrednost jela.
2. Raznovrsnost: podrazumeva da se unose namirnice iz što većeg broja različitih grupa namirnica, kao i da se unutar pojedinih grupa ne ograničavamo uvek na iste namirnice. Tako se osigurava dobra pokrivenost svim potrebnim hranljivim materijama: proteinima, ugljenim hidratima, mastima i esencijalnim masnim kiselinama, vitaminima i mineralima.
3. Uravnoteženost ili umerenost: znači da treba da postoji ravnoteža ili balans između raznih grupa namirnica, tj. da grupe namirnica, kao i glavni nutrijenti budu zastupljeni u našoj ishrani u onim količinama koje su u skladu sa potrebama organizma. Ishrana ne sme biti ni preobilna niti nedovoljna, ne samo u energetskom smislu, već i u pogledu i drugih hranljivih sastojaka, posebno vitamina i minerala. I preobilna i nedovoljna ishrana mogu dovesti do različitih poremećaja u organizmu i slabljenja njegove vitalne sposobnosti.
4. Ravnomernost: odnosi se na učestalost obroka i zahteva da se jede po odgovarajućem dnevnom rasporedu. To mogu da budu tri glavna obroka, ili pet obroka (sa dve užine), ali bitno je da se obroci uzimaju redovno, i da se jede samo u okviru obroka.