Vegetarijanstvo je ishrana koja se bazira na hrani biljnog porekla. Postoji više vrsta vegetarijanstva, kao i više razloga zašto se ljudi odlučuju na ovaj tip ishrane. Razlozi mogu da budu zdravstveni, etički, ekološki i religiozni. Za nutricioniste su najinteresantniji zdravstveni razlozi i tu se postavlja pitanje: da li je vegetarijanska ishrana zdravija od našeg uobičajenog načina ishrane koji uključuje i meso? Kako postoje razne vrste vegetarijanstva, tako je i odgovor na ovo pitanje drugačiji u zavisnosti od tipa vegetarijanske ishrane. Ono što je međutim sigurno tačno, to je da vegetarijanska ishrana u svim svojim varijantama, može da bude pravilan, zdrav i nutritivno kompletan režim ishrane, pod uslovom da se jelovnik brižljivo isplanira i da se vodi računa o određenim potencijalnim nedostacima u ishrani. Ako se, s druge strane, vegetarijanstvu pristupi olako i bez dovoljne pažnje, postoji rizik da se jave nutritivni deficiti, pre svega manjak proteina, kalcijuma, vitamina D i vitamina B12.

Evo kratkog pregleda različitih tipova vegetarijanske ishrane i ocene kakvi su oni sa nutritivnog aspekta:

Lakto-ovo vegeterijanstvo

Sastoji se od hrane biljnog porekla, ali se uz nju konzumiraju i jaja i mleko i mlečni proizvodi. S obzirom na unos mleka, mlečnih proizvoda i jaja, ne bi trebalo biti problema sa nedostatkom kalcijuma, proteina i vitamina. Ipak, preporučuje se suplementacija vitaminom B12.

Lakto vegeterijanstvo

Jede se biljna hrana i mleko i mlečni proizvodi. Postoji rizik da se jave problemi ukoliko se pretera sa konzumacijom mlečnih proizvoda, naročito ukoliko se unosi mnogo mlečne masti, takođe mogu se javiti problemi sa varenjem, naročito ako je prisutna intolerancija na laktozu. Iz razloga predostrožnosti, može se preporučiti suplementacija vitaminom B12.

Ovo vegeterijanstvo

Može da se konzumira biljna hrana i jaja. Jaja iako su izvor biološki najiskoristljivijih kompletnih proteina, u onim količinama u kojima se inače unose, ne sadrže dovoljno proteina da pokriju kompletne dnevne potrebe. Ako bismo povećali unos jaja, rizikujemo da unesemo višak holesterola. Zato je neophodno birati i kvalitetne biljne izvore proteina, a ne oslanjati se samo na jaja kao izvor proteina u ishrani. Takođe, treba brižljivo odabrati biljnu hranu tako da se osigura dovoljan unos kalcijuma. I ovde je moguća, po potrebi, suplementacija vitaminom B12 i kalcijumom.

Veganstvo

Isključivo se konzumira biljna hrana. Ovaj tip vegeterijanstva je nešto zahtevniji. Za razliku od pomenutih manje striktnih oblika vegetarijanstva u kojima se samo preporučije suplementacija vitaminom B12, u slučaju veganstva ona je obavezna, jer ne postoje biljni izvori ovog vitamina. Suplementacija može da bude preko suplemenata, ili preko namirnica koje su industrijski obogaćene ovim vitaminom.

Sirovo veganstvo (Raw veganism)

Osim toga što se jede isključivo biljna hrana, izbegava se i termička obrada namirnica. Ovaj način ishrane može da bude dosta problematičan i ekstreman, jer postoje dokazi da su neke namirnice biološki iskoristljivije kada su termički obrađene. Izbegavanje termičke obrade može da još više suzi izbor dostupnih namirnica, te je zbog svega toga ovaj način ishrane rizičan. Potrebno je izuzetno detaljno planiranje i posvećivanje dosta vremena da bi se pri ovakvoj ishrani unele sve potrebne hranjljive supstance.

Pesko vegeterijanstvo

Pored biljne hrane, može da se jede i riba. Ovaj način ishrane se može generalno smatrati veoma zdravim i ne preterano zahtevnim. Jedino treba paziti na izbor ribe koja se konzumira, jer neke ribe imaju visoke nivoe žive.

Poluvegetarijanstvo

Ishrana se bazira na biljnoj hrani, ali se povremeno jede i belo meso, riba, i uopšte namirnice životinjskog porekla. Ovo je veoma zdrav način ishrane i može se preporučiti svima.